Uspon romana u 18. veku

Usponom romana u 18. veku u Engleskoj je obezbeđen novi medijum za erotiku i da se pornići čitaju. Jedan od najpoznatijih u ovom novom žanru je roman Fani Hil iz 1748. godine, Džona Klelanda. Ova knjiga je postavila nove standarde u književnosti gde su se pornići opisivali i često je prilagođavana za bioskop u 20. veku. Petar Frajer sugeriše da je Fani Hil bio vrhunac u britanskoj erotici, barem u osamnaestom veku, na način na koji je formalna literatura u to vreme dostigla vrhunac sa piscima kao sto su Defo, Ričardson i Filding, koji su doprineli svemu što je važno i trajno u književnosti u svom opusu.

www.pornokura.rs/srpski-pornici

Nakon 1750. godine, kaže on, kada je romantično vreme počelo, kvalitet pisanja o temi pornići u mejnstrim književnosti je opao. Frajer piše: „seks je proteran iz Engleskog romana u drugoj polovini osamnaestog veka. Kastracijom maštovite engleske književnosti napravljena je tajna literatura o seksu, čime je najviše pogođeno siromaštvo u Evropi. U medjuvremenu, francuski pisci su održali korak. Jedan žanr „Meriland“ produkcije, koji je nastao kao konkurencija engleskom, bio je inspirisan novoprevedenom arapskom knjigom “Noći” i učestvovao je u transformaciji i bliskostima kod zaposlenih ljudi koji su bili u seksualnim odnosima sa predmetima kao sto su sofa, dildo, pa čak i bide. Vrhunac ovog trenda je predstavljen u delu francuskog filozofa Didroa, u kome je opisana magija prstena koji se koristi da žena prikaže intimnu seksualnu istoriju svoje vagine.