Zakonsko uređenje porno filmova

Pre zlatnog doba pornografije, na hiljade ljudi u svim američkim državama upoznato je sa velikim brojem opštinskih zakona i uredbi protiv opscenosti koje je sprečavalo ljude da učestvuju u stvaranju, distribuciji ili potrošnji pornografije, i to predstavlja krivično delo. Više nadležnošću i različitih tumačenja opscenosti su takve filmove stavljale veoma često podložnim krivičnom gonjenju i krivičnom odgovornošću za opscenosti, čime se znatno ograničava njihova distribucija i profitni potencijal. Porno filmovi su bili veoma rizični za snimanje. Međutim, 1973. godine, odluka Vrhovnog suda SAD u slučaju Miler protiv Kalifornije, smanjujući definiciju opscenosti, rezultirala je drastično manje opscenosti i smanjenom stepenu gonjenja od strane zakona i zemlje. Sloboda sa kreativnom licencom, veći budžet filma i isplate, kao i holivudski mentalitet, postavlja pozornicu za zlatno doba američke pornografije i porno filmovi dobijaju jedan novi smisao. Video je zamenio bioskope u 1980. godini kao najpovoljniji medijum za pornografiju, koja se brzo pokazuje da ima izuzetno nizak budžet za korišćenje. Kao posledica toga, era teatra koji je poznat kao mesto za prikaz erotskih filmova sa relativno visokim vrednostima proizvodnje je u međuvremenu opala, i druga era je mogla da počne.

Porno filmovi su proizvedeni u ranom 20. veku i bili su namenjeni da se posmatraju samo u muškim skupovima ili u kućama. U S A D, socijalno neodobravanje je bilo veoma veliko. Ipak, iako su se mnogi trudili da spreče razvoj pornografskih filmova, u tome nisu uspeli, zato što je gledanje pornića duboko sakriveno u svima nama.